Jedne noći sam ga pratio u povratku na groblje. Prilično dugo smo pretresali razne dogodovštine u kojima smo zajedno učestvovali u vreme kada je on još uvek bio živ. Kupili smo nekoliko piva i zapili se. Ludo smo se provodili. Smejali se. Uživali. Plakali. U zoru se oprostio od mene sa osmehom. Legao je u svoj sanduk i zatvorio poklopac. Nikada više ništa nisam čuo o njemu, jer sam tog jutra poginuo u saobraćajnoj nesreći… i moja žena je odlučila da me kremira.